Конзерваторско-рестаураторски радови на обнови капије у дворишту Академије уметности  започети су 1.марта 2021. године  и рок за њиховo извођење је 90 радних дана од увођења у посао. Радови обухватају: припремне, изолатерске, зидарске, лимарске, столарске, молерско-фарбарске и разне радове.

Данашњи објекат  адаптиран  је 1964. године по пројекту Ђорђа Табаковић за потребе Акадимије.  Архитекта се потрудио да и поред прилагођавања  зграде новим потребама сачува њен основни изглед  на тај начин  је  до данас  очуван   основни корпус објекта  из 1841.године.

Прича о објектима који су постојали на овом месту враћа нас  у прву половину 18.века. „Шпитаљ“ или „Убоги дом“ за бескућнике и болесне на овом месту   је била скромна приземна кућа. Владика Висарион Павловић добио је 1741. дозволу да подигне болницу али о њој нема података све до 1748. године.  Кућа је  грађена од чврстог материјала са четири собе и две кухиње чија је вредност процењена на 3394 форинте. Током времена ова зграда је више пута обновљана и преправљана. Проширена је 1803. куповином куће Димитрија Мијатовића. Заслугом Марије пл. Станисављевић и трговца Марка Поповића дозидан је спрат 1841, тако да је са новодобијеним простором омогућен смештај сто болничких кревета. Болница није страдала 1849. године, а  и поред спроведене преадаптације за нову намену у основном корпусу остала је неизмењена.

Једноспратна зграда је издуженом правоугаоном основом постављена на уличну регулацију. Уз десну бочну страну је кратка ограда са два масивна ступца, на пролазу ка Тргу Марије Трандафил. У залеђу је двориште омеђано високим зидом са монументалном барокном капијом, где се граничи са портом Николајевске цркве. На фасади из Улице Ђуре Јакшића је низ од једанаест оса прозора у малтерским оквирима и равно обрађене површине, без декорације. На соклу нема подрумских отвора, фасада је без кордонског венца а на таванском надзитку изостали су отвори. Улаз, постављен на десну бочну фасаду, води у хол са дугачким ходником ка дворишту и просторијама у низу према улици. На средини приземља је степениште за спрат. Пруска капа, као сводна конструкција над приземљем, аутентични је градитељски слој из времена проширења и надоградње објекта. На дворишном зиду су полукружни отвори.

На масивно зиданој капији са полукружним улазом су једноставни плитки пиластри, профилисани лук са завршцем, а изнад хоризонтално постављена плоча на којој је доминантна атика барокне контуре, фланкирана волутама. Идентичне волуте, само нешто већих димензија, постављене су и на зидану ограду и прислоњене уз горњи део капије. Дрвена крила изведена летвама у карактеристичном слогу и лунета у радијалном, могуће да су временом мењани.