Спомен-плоча, посвећена др Јанку Гомбару, рад сликара Павла Блесића из Сомбора, постављена је давне 1967. године, на кући у истоименој улици, на броју 97 у Кисачу, у којој је др Гомбар живео и из које је одведен у Дахау, где је убијен, 1945. године .
Плоча је израђена од бакарног лима који је услед дејства временских услова кородирао, тако де је текст на плочи био готово нечитљив. Приликом обнове обjeкта сарадниици Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада скинули су плочу и пренели је у просторије Завода на конзервацију и рестаурацију.
Конзерватореско-рестаураторске радове је обавио Синиша Зековић, сликар-конзерватор Покрајинског завода за заштиту споменика културе , а спомен-плоча je, по завршетку обнове фасаде враћена на своје првобитно место.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада захваљује колеги Зековићу на ангажовању у обнови овог спомен-обележја.
Срећне божићне и новогодишње празнике жели вам Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Овогодишњи редовни скуп Секције архитеката Друштва конзерватора Србије одржан је у Сремској Митровици, 8. и 9. 12. 2016.године. Скуп на тему Заштитне конструкције над напокретним културним добрима организовао је Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице. Архитекете и археолози – конзерватори упознати су са искуствима приликом изградње заштитних надстрешница на Медијани у Нишу, Детлаку у Републици Српској, локалитету Сирмијума у Сремској Митровици, Виминацијуму и Лепенском Виру.
Надгробни споменик породице Ченази ( утврђен за споменик културе 1997. године ) демонтиран је пре пар месеци и пребачен у конзерваторску радионицу Ђорђевић у Београду.
Споменик се годинама налазио у лошем стању које је изискивало опсежне конзерваторско-рестаураторскe радове: детаљно чишћење,чишћење задњих вертикалних плоча од налепљеног бетона, чишћење пукотина од неадекватних, предходних санација, вађење старих анкера, санацију недостајућих делова и пукотина, реконструкцију недостајућих глава од белог камена.За реконструкцију је коришћен бели камен – мермер који по својим карактеристикама одговара камену од кога су биле израђене оригиналне главе. Радови су недавно завршени и одвијали су се уз конзерваторски надзор сарадника Завода према конзерваторско-рестураторском пројекту.
Споменик се тренутно налази у депоу поменуте радионице где ће и остати док се не створе адекватни услови за његову монтажу на одабраној локацији испред банке Интеза.
Радови на санацији ограде око објекта „ Официрски дом ˮ на Београдском кеју у Новом Сада завршени су у септембру 2016. године. Санација је изведенa на основу Услова и мера техничке заштите које је Завод за заштиту споменика културе израдио почетком 2014 год. и Главног архитектонско-грађевинског пројекта реконструкције-санације ограде, урађеном од стране „Шидпројектˮ ДOO ШИД. Извођач радова је била „NPN GRADNJА ” ДOO из Новог Сада. Конзерваторски и стручни надзор над радовима такође је вршио Завод.
Због својих изразитих архитектонско-урбанистичких, културно-историјских и ликовних вредности, целина „Београдски кеј” у Новом Саду ( па и објекат на Београдком кеју бр.9, као јединица целине), евидентирана је као простор вредан и од значаја за заштиту градитељског наслеђа. (Дневни лист „Дневник“ од 20. јуна 2013.)
Ограда је новијег датума, претпоставља се да је изграђена тек након велике поплаве 1965.године, када је цео терен насут бар 2 метра а башта остала на „старој“ висини.
Затечено стање заштитне ограде постављене по ободу парцеле пре почетка радова је било изразито лоше. На појединим потезима, а нарочито из Дунавске и Улице Милоша Бајића ограда је била статички нестабилна, без везивног материјала и склона паду (три стуба су била везана челичним ужадима). Претпостака је да је узрок дрворед засађен тик уз парапетни зид. Капе на појединим зиданим стубовима ограде су недостајале а металне испуне ограде су биле зарђале и неуједначене.
Радови на санацији ограде су започети 7.марта и окончани 16.септембра 2016.
У дневном листу„ Дневникˮ 13. октобра 2016. године објављен је оглас којим Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада обавештава власнике и правна лица да је целина „ Дела Улице Ликијана Мушицкогˮ на Роткварији у Новом Саду евидентирана као непокретност која ужива претходну заштиту.
Улице Лукијана Мушицког и Вука Караџића, заједно са делом улице Архимандрита Јована Рајића, представљају још увек целовит градитељски амбијент, који је, пре неколико деценија имао далеко већи обухват, као препознатљив елемент историјског дела Новог Сада, познатог под називом „Роткварија“. Овај део је почео са урбанизацијом терена у годинама када су у његовом средишту изграђена капела Св. Јована (1755. године).
Већ од друге половине 19. века, а знатније на прекретници два века, могуће је пратити сукцесивну промену наслеђених архитектонских прилика. Оне су биле директно условљене изменом социјалне структуре становништва (нпр. кућа трговца Милоша ралетића у ул. Јована Суботића бр. 21). Наиме, град се полако ширио и на некадашњу територију руралне односно занатске Роткварије. Граде се велики привредни објекти („Фајтов млин“), простор осваја партерна грађанска архитектуракоја прати актуелна стилска дешавања, пошто је пројектују позната градитељска и пројектантаска локална имена. Домобранска касарна (1897.год.), по пројекту градитеља Кицвегер Имреа, на углу улица Војводе Бојовића и Лукијана Мушицког, постаје доминантан архитектонско-урбанистички знак.
О овом периоду сведоче изузетно вредни амбијенти у улицама Лукијана Мушицког, Архимандрита Јована Рајића и Вука Караџића (низ кућа службеника Фајтовог млина).
На основу постојеће архивске грађе, односно сачуваних оригиналних планова већег броја кућа, може се видети да је градитељсконаслеђе у улици Лукијана Мушицког и њеној околини, настајало од друге половине 19. века до Другог светског рата, те да су заступљени углавном сви тада владајући стилови, од историзма, сецесије до модерне. Од градитеља и пројектаната , који су својим делима већ били присутни у граду, на простору овог дела града стамбене куће (углавном партерне и високопартерне) пројектовали су Антон Тикмајер, Филип Шмит, Виљем Лерер, Вулко Александар, Франк Стефан и др.
(из документације Завода)
„ Римски новац из Петроварадина ” изложба аутора Надежде Савић, археолога- музејског саветника, отворена је у четвртак 29. септембра у Музеју града Новог Сада на Петроварадинској тврђави.
Изложба приказује новац из римског периода ( 1- 4 век наше ере) који је пронађен током 
археолошких истраживања на Петроварадинској тврђави и Петроварадину. Римски новац је драгоцен извор за проучавање политичке и економске историје, као и историје уметности царства. Такође је и незаобилазно средство за датовање покретних и непокретних археолошких налаза.
Свечаном отварању изложбе су присуствовали бројни посетиоци и представници медија, а изложбу је отворио мр Синиша Јокић, в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Обнова оштећених делова постамента на споменику Јаники Балажу, који се налази на Тргу незнаног јунака, испред бр. 8, започела је у петак, 23. септембра 2016.године, у складу са градском Одлуком о подизању и одржавању јавних споменика. Обнова се обавља по условима и уз надзор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, уз знање и сагласност аутора споменика. Комплетну санацију обавиће, у виду донације, фирма „АМТ Униагент“ из Футога, власника Милоша Теофанова.
Г. Теофанову служба заштите се захваљује на донацији
Зграда Римокатоличког жупног уреда “Плебанија“ је споменик културе од великог значаја ( Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 761/61 од 10.јула 1973. и Одлука о проглашењу за културно добро од великог значаја “ Сл.лист АПВ“ бр. 28/91). Налази се у Католичкој порти бр. 3 у Новом Саду на парцели бр. 10085/1 КО Нови Сад I.
Иако у самом центру града зграда се налазила у прилично лошем стању. Зато је Завод за зашптиту споменика културе града Новог Сада у току 2014. године израдио Главни пројекат санације зграде , који је обухватио све потребне радове предмером подељене у 3 фазе и то : Санација крова зграде, Обнова фасаде и ентеријера и Обнова столарије.
Крајем 2015. године на основу наведеног пројекта конкурисано је за средства потребна за прву фазу радова-Санацију крова зграде. Радови су изведени током маја и јуна 2016. године средствима прикупљеним суфинасирањем Градског већа Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине у укупном износу од 3.150.470,00 динара.
У оквиру прве фазе радова – Санације крова најпре је демонтиран дотрајао кровни покривач и сва дотрајала лимарија. Кровна грађа је по потреби ојачана а мањим делом замењена, и потом је изведен вентилисан кров са завршним покривачем бибер црепом. Ове радове је извела фирма “Euro painter“ из Темерина. Постављени су нови олуци и олучне вертикале и изведена сва потребна опшивања пластифицираним лимом, као и покривање мањег објекта у дворишту поцинкованим лимом од стране извођача ГРО “Статик“ из Новог Сада. Радови су узведени под надзором Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада- архитекте конзерватора Татјане Загоричник, у свему према пројекту, квалитетно и са материјалима уговореног квалитета.
Римокатоличка бискупија је сопственим средствима а под надзором Завода извела радове на замени дотрајале фасадне столарије у приземном делу објекта током 2015. године, а током 2015. и 2016. године и обнову дела ентеријера.
Радови на обнови фасаде планирани су за 2017. годину .
