Поводом неоснованих, недовољно стручних и некоректних информација које се појављују у одређеним медијима, а тичу се радова на чишћењу, консолидацији, санацији и заштити камених фасада зграде Покрајинске владе (Бановине), Завод за заштиту споменика Новог Сада износи следеће саопштење:
Менаџмент Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада је стручно и предано приступио раду на овом пројекту, потпуно свестан одговорности и сложености задатка. Поред низа састанака са представницима Владе Војводине и Техничке службе Владе Војводине, предузео је све мере да скрене пажњу на деликатност посла обнове овог изузетно вредног објекта и да се сходно томе ангажују водећи стручњаци на пољу санирања камених фасада.
Радови на објекту се изводе на основу „Елабората за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” који је урадио Технолошки факултет, Универзитета у Новом Саду, Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу. Стручно-научни тим који је израдио Елаборат чине: проф. др Јоњауа Равногајец, редовни професор, руководилац лабораторије, доц. др Снежана Вучетић, доцент, руководилац за квалитет, др Бојан Миљевић, научни сарадник и маст. инж. John Milan van der Bergh, истраживач сарадник.
Елаборат је урађен према уговору о јавној набавци за наручиоца – Управу за заједничке послове покрајнског органа, Нови Сад а, у складу са Условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. На основу елабората је израђен пројекат и на бази пројекта је расписана јавна набавка за радове.
„Елаборат за утврђивање технологије чишћења, консолидације и заштите камених фасада” је резултат вишемесечнoг истраживачког рада спроведеног на терену и у Лабораторији, током 2017. године. Истраживањем су обухваћене технике и средства за чишћење камених фасада на зградама Покрајинске владе (Банска палата) и Скупштене АПВ (Бански двор). Истраживања су обухватила испитивања структуре и састава оригиналног материјала фасада и дијагностику стања (састав нечистоћа) фасада, и након тога серију компаративних анализа метода и средстава за чишћење, консолидације и заштиту, са пробама у Лабораторији и на терену.
Коришћене су савремене научне методе испитивања и модерна мобилна и лабораторијска опрема: стерео-оптичка микроскопија, инфрацрвена спектометрија са Фуријевом трансформацијом (FTIR), рендгенска флуоресцентана спектометрија (XRF), колориметрија са спектрофотометријом, анализа садржаја растворљивих соли, микробиолошке анализе, рендгенско-структурна анализа (XRD), живина порозиметрија, инфрацрвена термографија, као и испитивање силе отпора при бушењу за мерење ефиканости средстава за консолидацију.
У оквиру дијагностике стања на терену је испитано и снимљено преко 130 зона, од којих је 70 представљено у Елаборату. У фазама испитивања техника и средстава за чишћење, консолидацију и заштиту, испитано је преко 30 средстава и техника, доступних на нашем тржишту, у складу са захтевима наручиоцем посла. После опсежних истраживања у лабораторији, пробе средстава и техника, као и утврђивања њихових међусобних утицаја, урађене су пробе на терену на преко 60 зона. На основу свих прикупљених резултата истраживања препоручен је протокол за чишћење, консолидацију и заштиту, поштујући конзерваторски принцип компатибилности оригиналних материјала и изабраних трeтмана. У току испитивања за поједина питања консултоване су колеге конзерватори из земље и региона (Хрватска, Словенија) који су у више наврата посетили објекат.
Лабораторија је такође ангажована за контролу „in situ.” Контролишу се радова на чишћењу, консолидацији и заштити, односно снимања на терену и утврђивања адекватности и ефикасности спроведених третмана чишћења, консолидације и заштите, најсавременијом мобилном опремом. Контрола квалитета „in situ” се врши у континуитету, редовним снимањем површина након третмана чишћења, консолидације и заштите, након чега се наручиоцу посла достављају изештаји са препорукама за даљи третман и евентуалне корекције, што се уноси у грађевински дневник.
Осим наведене Лабораторије, надзор над радовима врше и Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, конзерваторски надзор и Техничка служба Покрајинске владе, стручни надзор.
Што се тиче постављања скеле, различити фактори су утицали на избор решења. Зграда Покрајинске владе је самом центру града, окружена уским, зеленим површинама, фасада је великих димензија а, самоносеће скеле су изузетно великих ширина што захтева простор за монтажу који овде не постоји. Поред тога, монтажа такве скеле захтева средства која би превазишла опредељена средства за санацију објекта. Друго решење утезање скеле преко прозора би довело до уласке велике количине воде у просторије јер је предвиђено прање фасаде воденом паром под предвиђеним притиском. Уз сагласност сва три надзора, договорено је да се учвршћивање и везивање скеле за објекат врши са спољне стране што је могуће тањим анкерима, а да се заптивање места анкерисања након уклањања скеле врши материјалима који се иначе предвиђени за санацију оштећења на каменим плочама.
Мишљење да је требало на местима анкерисања извадити постојеће плоче да се избегне бушење и вратити их након завршетка радова, је конзерваторски неисправано и технички неизводљиво. Такав поступак би довео до пуцања плоча које су добро везане за подлогу што би захтевало далеко веће санационе радова или замену плоча новим што је такође конзерваторски неисправно. За чишћење тешко доступних делова фасаде ангажовани су алпинсти.
Уграђени камен на фасади није из истог мајдана и неуједначеног је квалитета. У доњим зонама фасаде је квалитетнији камен док је у горњим зонама камен мање отпорности што је временом резултирало и већим оштећењима. Санација оштећења се ради материјалима који су прописани наведеним Елаборатом. Места анкерисања фасадне скеле се попуњавају истим материјалом којим се врши и санација, а ове површине су знатно мање од површина оштећења на камену. Матријал за санацију је тониран каменим брашном тако да се места санирања као и места анкерисања скеле уопште не разликују од самог камена, имају све потребне механичке и хемијске карактеристике које се захтевају од материјала за санацију камена као и потребне гаранције и сертификате квалитета.
Помињање водених бојица указује на потпуну неупућеност у технике конзервације камена. Тонирање камена је извршено земљаним пигментима уз додатак акрилног везива. Посуде у којима се врши мешање земљаних пигмента никако не говори о врсти материјала. Радове изводе тимови конзерватора специјализованих за камен, од којих поједини имају и звања професора.
