Povodom neosnovanih, nedovoljno stručnih i nekorektnih informacija koje se pojavljuju u određenim medijima, a tiču se radova na čišćenju, konsolidaciji, sanaciji i zaštiti kamenih fasada zgrade Pokrajinske vlade (Banovine), Zavod za zaštitu spomenika Novog Sada iznosi sledeće saopštenje:
Menadžment Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je stručno i predano pristupio radu na ovom projektu, potpuno svestan odgovornosti i složenosti zadatka. Pored niza sastanaka sa predstavnicima Vlade Vojvodine i Tehničke službe Vlade Vojvodine, preduzeo je sve mere da skrene pažnju na delikatnost posla obnove ovog izuzetno vrednog objekta i da se shodno tome angažuju vodeći stručnjaci na polju saniranja kamenih fasada.
Radovi na objektu se izvode na osnovu „Elaborata za utvrđivanje tehnologije čišćenja, konsolidacije i zaštite kamenih fasada” koji je uradio Tehnološki fakultet, Univerziteta u Novom Sadu, Laboratorija za ispitivanje materijala u kulturnom nasleđu. Stručno-naučni tim koji je izradio Elaborat čine: prof. dr Jonjaua Ravnogajec, redovni profesor, rukovodilac laboratorije, doc. dr Snežana Vučetić, docent, rukovodilac za kvalitet, dr Bojan Miljević, naučni saradnik i mast. inž. John Milan van der Bergh, istraživač saradnik.
Elaborat je urađen prema ugovoru o javnoj nabavci za naručioca – Upravu za zajedničke poslove pokrajnskog organa, Novi Sad a, u skladu sa Uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Na osnovu elaborata je izrađen projekat i na bazi projekta je raspisana javna nabavka za radove.
„Elaborat za utvrđivanje tehnologije čišćenja, konsolidacije i zaštite kamenih fasada” je rezultat višemesečnog istraživačkog rada sprovedenog na terenu i u Laboratoriji, tokom 2017. godine. Istraživanjem su obuhvaćene tehnike i sredstva za čišćenje kamenih fasada na zgradama Pokrajinske vlade (Banska palata) i Skupštene APV (Banski dvor). Istraživanja su obuhvatila ispitivanja strukture i sastava originalnog materijala fasada i dijagnostiku stanja (sastav nečistoća) fasada, i nakon toga seriju komparativnih analiza metoda i sredstava za čišćenje, konsolidacije i zaštitu, sa probama u Laboratoriji i na terenu.
Korišćene su savremene naučne metode ispitivanja i moderna mobilna i laboratorijska oprema: stereo-optička mikroskopija, infracrvena spektometrija sa Furijevom transformacijom (FTIR), rendgenska fluorescentana spektometrija (XRF), kolorimetrija sa spektrofotometrijom, analiza sadržaja rastvorljivih soli, mikrobiološke analize, rendgensko-strukturna analiza (XRD), živina porozimetrija, infracrvena termografija, kao i ispitivanje sile otpora pri bušenju za merenje efikanosti sredstava za konsolidaciju.
U okviru dijagnostike stanja na terenu je ispitano i snimljeno preko 130 zona, od kojih je 70 predstavljeno u Elaboratu. U fazama ispitivanja tehnika i sredstava za čišćenje, konsolidaciju i zaštitu, ispitano je preko 30 sredstava i tehnika, dostupnih na našem tržištu, u skladu sa zahtevima naručiocem posla. Posle opsežnih istraživanja u laboratoriji, probe sredstava i tehnika, kao i utvrđivanja njihovih međusobnih uticaja, urađene su probe na terenu na preko 60 zona. Na osnovu svih prikupljenih rezultata istraživanja preporučen je protokol za čišćenje, konsolidaciju i zaštitu, poštujući konzervatorski princip kompatibilnosti originalnih materijala i izabranih tretmana. U toku ispitivanja za pojedina pitanja konsultovane su kolege konzervatori iz zemlje i regiona (Hrvatska, Slovenija) koji su u više navrata posetili objekat.
Laboratorija je takođe angažovana za kontrolu „in situ.” Kontrolišu se radova na čišćenju, konsolidaciji i zaštiti, odnosno snimanja na terenu i utvrđivanja adekvatnosti i efikasnosti sprovedenih tretmana čišćenja, konsolidacije i zaštite, najsavremenijom mobilnom opremom. Kontrola kvaliteta „in situ” se vrši u kontinuitetu, redovnim snimanjem površina nakon tretmana čišćenja, konsolidacije i zaštite, nakon čega se naručiocu posla dostavljaju izeštaji sa preporukama za dalji tretman i eventualne korekcije, što se unosi u građevinski dnevnik.
Osim navedene Laboratorije, nadzor nad radovima vrše i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, konzervatorski nadzor i Tehnička služba Pokrajinske vlade, stručni nadzor.
Što se tiče postavljanja skele, različiti faktori su uticali na izbor rešenja. Zgrada Pokrajinske vlade je samom centru grada, okružena uskim, zelenim površinama, fasada je velikih dimenzija a, samonoseće skele su izuzetno velikih širina što zahteva prostor za montažu koji ovde ne postoji. Pored toga, montaža takve skele zahteva sredstva koja bi prevazišla opredeljena sredstva za sanaciju objekta. Drugo rešenje utezanje skele preko prozora bi dovelo do ulaske velike količine vode u prostorije jer je predviđeno pranje fasade vodenom parom pod predviđenim pritiskom. Uz saglasnost sva tri nadzora, dogovoreno je da se učvršćivanje i vezivanje skele za objekat vrši sa spoljne strane što je moguće tanjim ankerima, a da se zaptivanje mesta ankerisanja nakon uklanjanja skele vrši materijalima koji se inače predviđeni za sanaciju oštećenja na kamenim pločama.
Mišljenje da je trebalo na mestima ankerisanja izvaditi postojeće ploče da se izbegne bušenje i vratiti ih nakon završetka radova, je konzervatorski neispravano i tehnički neizvodljivo. Takav postupak bi doveo do pucanja ploča koje su dobro vezane za podlogu što bi zahtevalo daleko veće sanacione radova ili zamenu ploča novim što je takođe konzervatorski neispravno. Za čišćenje teško dostupnih delova fasade angažovani su alpinsti.
Ugrađeni kamen na fasadi nije iz istog majdana i neujednačenog je kvaliteta. U donjim zonama fasade je kvalitetniji kamen dok je u gornjim zonama kamen manje otpornosti što je vremenom rezultiralo i većim oštećenjima. Sanacija oštećenja se radi materijalima koji su propisani navedenim Elaboratom. Mesta ankerisanja fasadne skele se popunjavaju istim materijalom kojim se vrši i sanacija, a ove površine su znatno manje od površina oštećenja na kamenu. Matrijal za sanaciju je toniran kamenim brašnom tako da se mesta saniranja kao i mesta ankerisanja skele uopšte ne razlikuju od samog kamena, imaju sve potrebne mehaničke i hemijske karakteristike koje se zahtevaju od materijala za sanaciju kamena kao i potrebne garancije i sertifikate kvaliteta.
Pominjanje vodenih bojica ukazuje na potpunu neupućenost u tehnike konzervacije kamena. Toniranje kamena je izvršeno zemljanim pigmentima uz dodatak akrilnog veziva. Posude u kojima se vrši mešanje zemljanih pigmenta nikako ne govori o vrsti materijala. Radove izvode timovi konzervatora specijalizovanih za kamen, od kojih pojedini imaju i zvanja profesora.
