Дводневна конференциjа   Рани средњи век на Централном и Источном Балкану  одржана jе 25. и 26.11. 2021.  у Свечаноj сали Српске академиjе наука и уметности, у оквиру програма сарадње између СAНУ и Бугарске академиjе наука (БAН).

Једна од учесника конференције била је и Душанка Веселинов, археолог   у Заводуза заштиту споменика културе Града Новог Сада. Душанка Веселинов је презентовала  свој рад Прилози проучавања раносредњовековних насеља и гробаља на јужном ободу Карпатског басена. Резултати заштитних археолошких истраживања у Новом саду и његовој околини, у периоду од 2010-2015. године.  

У име председника СAНУ, академика Владимира С. Kостића, уводну реч дао jе дописни члан ове институциjе др Вуjадин Иванишевић, коjи jе истакао да конференциjа представља први у низу сусрета археолога и историчара из Србиjе и Бугарске.

Досадашња истраживања показала су да процес обликовања раносредњевековног друштва на Централном и Источном Балкану представља регионални феномен, са јасније израженим сличностима у областима српског и бугарског Подунавља, будући да је након пада рановизантијске границе и повлачења Царстава у раном 7. веку, ова област улазила  у  оквире ране бугарске државе, насељене претежно словенским становништвом. Уз то, за уобличавње уметничко-занатских традиција била су значајна и зрачења византијске, касноаварске и мађарске културе. Сличности се запажају у концепту насељавања (реокупацији античких тврђава и заснивање села отвореног типа), као и у обичајима везаним за погребне праксе ( прилагање керамичких посуда и сахрањивање са одређеним предметима), те у неким елементима материјалоне културе и технологије ( грнчарија, накит), наводи се у саопштењу САНУ.

Како се додаје, конференција са учешћем археолога и историчара из Србије и Бугарске посвећена темама раног средњег века омогућује ширу дебату која ће допринити јаснијем сагледавању одређених феномена и њихових манифестација на Балканском полуострву и одговорити на поједина важна питања прошлости Балкана, која чине тачке повезивања заједница и култура на том простору.

Конференцијa за новинаре  je одржана  у петак, 22. 10. 2021. године, у просторијама Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, са почетком у 12 часова.

Повод је одржавања конференције о културном наслеђу и његовом значају за локалну заједницу Шта наслеђе значи за нас, у културној станици Свилара, 25.10.2021. године, у организацији удружења Алмашани, Мреже Фаро конвенције Савета Европе, Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и Културна станица Свилара. Конференција је  имала међународни карактер и своја искуства на заштити и коришћењу културног наслеђа представили су стручњаци из различитих делова Европе и Србије.

Крст се налази унутар граница евидентиране целине Стари мајур, добра које ужива претходну заштиту.

Први податак о постајању крста на овој локацији налазимо на Упоредном плану Тврђаве, Хорнверка и града Петроварадина из 1750. године пуковника Ј.Стеигера. Данашњи крст подигнут је о трошку Катарине Пилер 1926. године уместо старог дрвеног крста из 1816. године. Функција му је била да штити житеље Петроварадина од временских непогода и зла.

Подигнут је на четвороугаонoj бетонској бази, са оградом од кованог гвожђа. Габаритом и обликовањем наликује крстовима који се налазе у склопу Старомајурског гробља на Транџаменту, Новомајурског гробља и испред цркве код светог Рока. Израђен је од бетона , завршно обрађен у вештачком камену. Фигура Христа израђена је од лима и фарбана, причвршћена гвозденим клиновима, као и плочица са натписом ИНРИ која се налази изнад.

Крст је био веома оштећен са јасно израженим отклоном од вертикалне осе, који се кретао од базе самог крста изнад постамента где се уочавало велико оштећење на самој граници лома, са попуцалим и одвојеним деловима спољне облоге и деградираним бетонским језгром. Пукотине су присутне и на самом постаменту, и то различитог степена.  Полазиште већине пукотина су гвоздени анкери који су услед корозије проузроковали напрснућа спољне облоге,  што је омогућило продор воде у саму структуру крста и даље деструктивно деловање мраза. Спојнице између елемената крста су биле деградиране. Уочљиво је и присуство  маховине и лишајева као и запрљања услед атмосферских утицаја. Фигура Христа је са видним оштећењима у виду улубљења и перфорација. Сви гвоздени елементи су били кородирани и запрљани.

Основно конзерваторско-рестаураторско опредељење је очување аутетичности укупног архитектонског корпуса, габарита, свих конструктвних и декоративних елемената, оригиналног материјала и целокупног ликовног израза.

Пројекат је израђен у складу са условима Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада и уз сагласност Завода. Надзор над радовима је такође вршио Завод.

Споменик је демонтиран и конзерваторско-ретаураторски радови су обављени у радионици. Статичка санација је изведена коришћењем метода којима је извршена консолидација и стабилизација целокупног склопа. Уклоњене су наслаге чађи, масноће од смога и друге нечистоће, лишајеви и маховина са споменика.

Ограда је рестаурирана и споменик је по завршетку радова монтиран на првобитно место.

Обнова крста у Улици патријарха Рајачића

Обнова крста у Улици патријарха Рајачића

Обнова крста у Улици патријарха Рајачића

Обнова крста у Улици патријарха Рајачића

У уторак, 6 априла 2021. године, са почетком у 12,00 сати, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада је организоваo  обележавање 80-годишњице почетка напада нацистичке Немачке и њених савезника на Краљевину Југославију.

Обележавање je  одржано  у Кисачкој улици, код броја 62, на месту на ком је 6 априла 1941. године, митраљирана из немачког авиона погребна поворка. Према досадашњим сазнањима,  тада је страдало 12 цивила који су се налазили у поворци (11 жена и 1 дете). На месту страдања Завод је поставио споменичко обележје. Помен страдалима одржало је свештенство Српске православне општине новосадске,  присутнима су се обратили Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, Зоран Кнежев, хроничар Новог Сада, Лазар Продановић син једне од жртава и мр Синиша Јокић, директор Завода за зашти. Том приликом, Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, је указао на значај неговања историјског наслеђа и културе сећања. Директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада мр Синиша Јокић појаснио је шта се догодило у Кисачкој улици 6. априла 1941. године.

Тог дана групу наших суграђана која се кретала ка Алмашком гробљу, испраћајући ковчег напала је немачка авијација. Они су се авионима спуштали ниско и вршили ликвидацију митраљеском паљбом по нашим суграђанима који су ишли на погреб. Према доступној документацији утврдили смо да је тада погинуло дванаест особа, међу њима и дете од дванаест година, а око 20 је рањено. Ми смо успели да овај догађај истражимо и предочимо јавности, постављајући спомен плочу са именима страдалих, а све у циљу да се овакви злочини никада не забораве и не понове – рекао је мр Синиша Јокић.

Спратна кућа у Змај Јовиној 6 саграђена је вероватно током прве половине  XIX, седамдесетих година XX века урађена је реконструција објекта, када је враћен један од могућих изгледа. Део је просторно културно-историјске целине Старо језгро Новог Сада.

У оквиру  пројекта Конзерваторско рестауратосрски радови на обнови уличних фасада и кровова у Петроварадину и Новом Саду XII фаза – Партија 3  изведени су радови на комплетној обнови фасаде (зидарски, гипсарски, молерско фарбарски радови), као и обнова прозора, олука и дела крова.

Радови су  трајали у преиоду од 25.01.2021. године, до 08.03.2021. године.

Конзерваторско-рестаураторски радови на обнови капије у дворишту Академије уметности  започети су 1.марта 2021. године  и рок за њиховo извођење је 90 радних дана од увођења у посао. Радови обухватају: припремне, изолатерске, зидарске, лимарске, столарске, молерско-фарбарске и разне радове.

Данашњи објекат  адаптиран  је 1964. године по пројекту Ђорђа Табаковић за потребе Акадимије.  Архитекта се потрудио да и поред прилагођавања  зграде новим потребама сачува њен основни изглед  на тај начин  је  до данас  очуван   основни корпус објекта  из 1841.године.

Прича о објектима који су постојали на овом месту враћа нас  у прву половину 18.века. „Шпитаљ“ или „Убоги дом“ за бескућнике и болесне на овом месту   је била скромна приземна кућа. Владика Висарион Павловић добио је 1741. дозволу да подигне болницу али о њој нема података све до 1748. године.  Кућа је  грађена од чврстог материјала са четири собе и две кухиње чија је вредност процењена на 3394 форинте. Током времена ова зграда је више пута обновљана и преправљана. Проширена је 1803. куповином куће Димитрија Мијатовића. Заслугом Марије пл. Станисављевић и трговца Марка Поповића дозидан је спрат 1841, тако да је са новодобијеним простором омогућен смештај сто болничких кревета. Болница није страдала 1849. године, а  и поред спроведене преадаптације за нову намену у основном корпусу остала је неизмењена.

Једноспратна зграда је издуженом правоугаоном основом постављена на уличну регулацију. Уз десну бочну страну је кратка ограда са два масивна ступца, на пролазу ка Тргу Марије Трандафил. У залеђу је двориште омеђано високим зидом са монументалном барокном капијом, где се граничи са портом Николајевске цркве. На фасади из Улице Ђуре Јакшића је низ од једанаест оса прозора у малтерским оквирима и равно обрађене површине, без декорације. На соклу нема подрумских отвора, фасада је без кордонског венца а на таванском надзитку изостали су отвори. Улаз, постављен на десну бочну фасаду, води у хол са дугачким ходником ка дворишту и просторијама у низу према улици. На средини приземља је степениште за спрат. Пруска капа, као сводна конструкција над приземљем, аутентични је градитељски слој из времена проширења и надоградње објекта. На дворишном зиду су полукружни отвори.

На масивно зиданој капији са полукружним улазом су једноставни плитки пиластри, профилисани лук са завршцем, а изнад хоризонтално постављена плоча на којој је доминантна атика барокне контуре, фланкирана волутама. Идентичне волуте, само нешто већих димензија, постављене су и на зидану ограду и прислоњене уз горњи део капије. Дрвена крила изведена летвама у карактеристичном слогу и лунета у радијалном, могуће да су временом мењани.

Поштоване колегинице и колеге,

Обавештавамо вас да су у току припреме за следећу фазу вакцинације која подразумева запослене у државној управи и локалној самоуправи, комуналним и јавним предузећима, као и правосуђу.

Молимо вас да све запослене у вашем органу, као и све запослене из органа, организација, установа, служби и предузећа која су под вашом надлежношћу или надзором, а који су заинтересовани за вакцинацију против COVID-19, обавестите да могу да искажу интересовање за вакцинацију попуњавањем упитника на порталу:

Такође, молимо вас да на вашим веб-страницама поставите банер ка порталу за исказивање интересовања за вакцинацију против COVID-19.