Средином 2014. године, Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада започео је рад на пројекту дигитализације заводске документације на бази прилагођеног софтвера ИМУС. На недавном завршеном Конкурсу за финансирање и сунфинансирање пројеката и програма у области заштите и очувања културног наслеђа у АП Војводини у 2015.години , Покрајинског секретаријата за културу и информисање пројекат је подржан.
Пројекат ће бити реализован у више фаза. Прва фаза је обухватала набавку софтвера ИМУС и његово прилагођавање потребама формирања електронске базе документације Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада . ИМУС је софтвер који је настао и користи се за потребе дигитализације музејске документације. Развио га је Историјски музеј Србије. Тренутно се у Заводу ради на формирању електронске документације о споменицима културе. Циљ пројекта је формирање електронске документације са лакшим и бржим уносом података, дефинисаним приступом , контролом и начином претраге. Пројекат подразумева прихваћање и прилагођавање међународних стандарда у научно- стручној обради, као и уједначавање нивоа и квалитета обраде.
Завод је прва установа која се бави заштитом непокретог културног наслеђа у Србији која је приступила процесу дигитализације документације на овај начин.

Књига„ Чарда на Аркању, у Ковиљу ” је дело Данке Вишекруне, етнолога- конзерватора, вишег стручног сарадника у Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Ауторкин дугогодишњи рад на истраживању и проучавању градитељског наслеђа , обичаја и начина живота у Ковиљу резултирао је поменутом публикацијом. Књига је изашла из штампе почетком марта.
Како у предговору Данка Вишекрена наводи„ Чарда у Ковиљском риту, на Аркању, једна од најпознатијих дунавских чарди, сагледана је углавном очима њених твораца и корисника кроз време у којем је постојала, око пола века. Међутим, тиме се није ни приближно исцрпела тема постојања те чарде, јер је, на пример, изостављено њено праћење кроз дневну и периодичну штампу. Пажња истраживача углавном је била усмерена на прву четртину века, када је чарда настајала и када је тражила и пронашла своје место „ репрезента војвођанске кухиње”.

На овогодишњем конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у области заштите и очувања културног наслеђа у АП Војводини подржана су три пројекта Завода : дигитализација документације Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада ( на бази прилагођеног софтвера ИМУС ),санација зграде Римокатоличког жупног уреда Плебанијe у Новом Саду и Пројекат Петроварадинска тврђава: Израда менеџмент плана.
Пројекти ће бити реализовани током године.

Комплекси Електротехничке школе„ Михајло Пупинˮ и„ Енглeско- југословенске болнице ˮ утврђени за споменике културе

Одлукама Владе Републике Србије донетим 23. јануара 2015.године Нови Сад је богатији за два споменика културе. Влада Републике Србије је на основу члана 47.став 1. Закона о културним добрима( „ Службени гласник РС,ˮ бр.71/ 94, 52/11- др.закон) и члан 43. Став 1. Закона о Влади („ Службени гласник РС,”бр.55/05, 71/05-исправка, 101/07,65/08,16/11,68/12-УС,72/12,7/14 – УС и 44/14) донела одлуку о утврђивању комплекса Електротехничке школе „Михајло Пупин ” у Новом Саду и комплекса „ Енглеско- југословенске дечије болнице” у Сремској Каменици за споменик културе. Одлукe су објављене у„ Службеном гласнику Републике Србије” бр.9 од 28. јануара 2015.године. Тиме је број културних добара на територији Града Новог Сада са порастао 204 на 206, а број споменика културе са 171 на 173.
Комплекс Електротехничке школе „Михајло Пупинˮ има архитектонско- стилске и културно – историјске вредности и чине га два стилски разнородна објекта. Новом просторном реорганизацијом две зграде су функционално повезане тако да формирају један просветни комплекс. Двоспратна зграда у Улици футошка број 17 и Улици школска број 2 је импозантних димензија, основе слова П. Композиција главне фасаде са укупно 17 оса отвора допуњује зидана атика над централним ризалитом и нижа забатна поља, над угаоним. Над средиштем уличног крила доминира снажна пирамидална купола. Распоред ентеријера је у функцији школске установе- широки ходници и учионице у низу. Богата сецесијска декорација присутна је на фасади и у ентеријеру.
Зграда у Улици школској број 4 је слободностојећа, двоспратна, правоугаоне основе са нешто наглашенијим централним делом главне фасаде. Наменски је пројектована, изведена са просторијама у низу и широким ходницима. Угаони ризалити прочеља, над кровним венцем, потенцирани су троугаоним забатима са овалним отвором у средишту поља. Сви вертикални испусти на фасадама ојачани су имитацијом камених квадера.Одлуком је утврђина и заштићена околина споменика културе, као и мере заштите.
Комплекс „ Енглеско- југословенске болницеˮ поседује културно историјске и амбијенталне вредности. Значајан је за историју здравства Србије и очување успомене на др Кетрин Макфејл, велику хуманитарку и пријатеља српског народа. Комплекс је промишљено прилагођен амбијенту фрушкогорске падине и стилски је сведене архитектуре.И овај споменик је добио своју заштићену околину и прописане мере заштите.

Крајем октобра ове године,  започети су конзерваторско- рестаураторски радoви на санацији и конзервацији Заветног крста у Футогу, утвређног за споменик културе од стране Владе Републике Србије 1997.године ( ,, Сл.гласник Републике Србије бр.37/ 97   8.августа 1997.године).Радови обухватају : демонтажу крста, рестаурацију, санацију и монтажу  његових елемената. Близина врло фрекветне  саобрaћајнице и  дугогодшњи утицај атмосферилија  условили су појаву   бројних оштећења на овом културном добру.  Стање споменика је указивало и  на могућност његовог пада.

Заветни крст у Футогу је пример јединственог споменик ове врсте на териоторији новосадске општине. Подигнут је 22.  августа 1803.године и редак је пример споменика насталог у том периоду који је сачуван до данашњих дана. Подаци о аутору нису пронађени, крст је  изведен  у   камену и има карактеристике класицизма. Потпуна обнова је рађена далеке 1904.године. На основу података из текста на самом споменику  знају се ктитори, што није честа појава код сличних споменика који се налазе на раскрсницама, односно улазима у насеља. Пројекат  санације и конзервације урадила је  Љиљана Ползовић, архитекта –конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада.

По први пут је органозован скуп на тему Горње и доње Петроварадинске тврђаве са подграђем ( просторно културно – историјске целине од великог значаја), на коме су о: развојним потенцијалима, ревитализацији и проблемима у пракси везаним за ову просторно културно –историјску целину говорили познати стручњаци,представници институција и надлежних из градске управе.Трибина је одржана 24.септембра 2014.године у Свечаној сали Градске куће.Скуп је изазвао велико интересовање и окупио значајан број посетилаца, учесника и представника медија. Панелисти су били: Вања Вученовић, члан Градског већа за културу,Синиша Јокић,историчар Музеја Града Новог Сада,мр Дарко Полић ,архитекта ЈКП „Урбанизам“,Радован Јокић, помоћник директора Туристичке организације Новог Сада, мајор Прве Бригаде копнене војске Милан Бурмуџија и Слободанка Бабић, архитекта –конзерватор, Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Центар за ревитализацију културно-историјског наслеђа и Фонд за развој и обнову Петроварадинске тврђаве ФОРТ, чији је оснивач Нови Сад и ЕXIT фондација, појавили су се у улози иницијатора и организатора скупа .
Учесница трибине и представница Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада Слободанка Бабић, архитекта – конзерватор је посебанo нагласила да причу о Тврђави треба ставити у реалне оквире . Упознала је присутне са површином коју ова целина обухвата и законском процедуром кроз коју тренутно пролази – поступком утврђивања мера заштите и утврђивања њене заштићене оклолине . Говорила је и о санацији и ревитализација једног културног добра, шта се под тим подразумева и укључују, као и које све сложене задатке конзерватори решевају током извођења поменутих мера техничке заштите. Такође се осврнула и на значај популаризације овог културног добра међу најмлађим Новосађанима.
Сам скуп није дао одговор када ће обнова почети , али је указао на важне почетне кораке које на том дугорочном и захтевном путу треба направити.

Трибина о Петроварадинској тврђави

Катарина Максимов, архитекта- конзерватор у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада , одржала је предавање на тему архитектонских и стилских вредности комплекса Јодне бање ( просторно културно-историјске целине од великог значаја) и његовoг историјата . Предавање је одржано у склопу пројекта „Градитељско наслеђе као сцена“ удружења „Scenatoria“ из Петроварадина, 27. септембра 2014.године у дворишту комплекса Јодне бање.Након предавања, изведена је представа „Лилика“.Сам пројекат је покушај оживљавања културних добара и њиховог представљање у неком другом контексту.Извођењем представе у дворишту испред старог купатила показано је да културно добро може бити и изврстан сценски простор.
Овај занимљив догађај подсетио је грађане и на недавну обнову главне зграде као и на велики значај овог комплекса у историји града . Посетиоцима су се пре почетка представе обратиле и Катарина Дајч у име организатора догађаја удружења „Scenatoria“ и др Милијанка Лазаревић, директорка Јодне бање.

Радови на обнови споменика стрељаним родољубима 1914.године на Петроварадинској тврђави започети су 22.  јула 2014.године , према  конзерваторском  пројекату Завода за заштиту споменика културе Града  Новог Сада.Радове на обнови финансира Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику , а извођачи су ДОО„Орнамент инжењеринг”и предузеће „Југоградња” из Београда.Стручни конзерваторски надзор врши такође Завод. Рок планиран за завршетак радова је 31.  август 2014.године.

Споменик стрељаним родољубима 1914.године , подигнут је 1934.године  и до данас је сачуван у изворном стању. Рад је локалног мајстора, обликован у духу времена у којем је настао : правилних геометријских форми, једноставан и сведен. Састоји се од гробнице, зидног платна са плочом прислоњеном  на бедем и крста постављеног у оси изнад споменика. Гробница је ограђена, изведена од бетона и вештачког камена и  једино је сачувано спомен обележје догађаја из новије историје на простору Петроварадинске тврђаве.

Основно опредљење конзерваторско- рестаураторског третмана је очување свих аутентичних вредности споменика попут: диспозиције, архитектонске композиције, конструктивног склопа, материјализације и ликовног израза.Утврђен је предлог конзерваторских радова са циљем да се предложеним мерама: санирају настала оштећења, спречи даља деградација,   отклоне евидентирани узроци њиховог настајања и тиме обезбеди заштита целокупног склопа.

Оштећења су билa присутна на свим елементима споменика, а предложеним решењима обухваћени су радови на чишћењу споменика, реконструкцији недостајућих  или потпуно уништених елемента и заштита од деловања влаге.

Годишња скупштина Друштва конзерватора Србије одржана је у Вршцу 12. и 13. јуна ове године, са темом „Традиција очувања културног наслеђа у Србијиˮ.

Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада своју двадесетодишњу делатност представио је са неколико радова. Слободанка Бабић, архитекта-конзерватор, говорила је о сложеном раду на заштити урбаног градитељског наслеђа Новог Сада, док је правник Завода, Мирослав Матић узео учешћа у дискусији са темом заштите културних добара у условима елементарних непогода. Завод је своју делатност приказао и на два велика плаката, на којима су представљени конзерваторско-рестаураторски радови на   важнијим споменицима у граду. На плакатима су се нашли радови на Адамовићевој палати, Алмашкој цркви, кућа бана Јелачића, Јодној бањи, Саборној цркви, Менратовој палати и другим.

Секција фотографа Друштва конзерватора Србије приредила је изложбу „170 година од доношења уредбе о заштити споменика древности и 100 година од почетка Првог светског ратаˮ. На овој изложби радове је изложио фотограф Милан Коњевић.

Осим овог, чланови Друштва конзерватора Србије присуствовали су излагањима колега конзерватора из земље и окружења на тему традиције очувања културног наслеђа у Србији и дискутовали о њима.

Након завршене скупштине, обишли смо две музејске поставке, најстарију апотеку у Вршцу и поставку градског музеја у Вршцу,а осим овог, посетили смо и манастир Месић.