Konzervatorsko-restauratorski radovi na obnovi kapije u dvorištu Akademije umetnosti  započeti su 1.marta 2021. godine  i rok za njihovo izvođenje je 90 radnih dana od uvođenja u posao. Radovi obuhvataju: pripremne, izolaterske, zidarske, limarske, stolarske, molersko-farbarske i razne radove.

Današnji objekat  adaptiran  je 1964. godine po projektu Đorđa Tabaković za potrebe Akadimije.  Arhitekta se potrudio da i pored prilagođavanja  zgrade novim potrebama sačuva njen osnovni izgled  na taj način  je  do danas  očuvan   osnovni korpus objekta  iz 1841.godine.

Priča o objektima koji su postojali na ovom mestu vraća nas  u prvu polovinu 18.veka. „Špitalj“ ili „Ubogi dom“ za beskućnike i bolesne na ovom mestu   je bila skromna prizemna kuća. Vladika Visarion Pavlović dobio je 1741. dozvolu da podigne bolnicu ali o njoj nema podataka sve do 1748. godine.  Kuća je  građena od čvrstog materijala sa četiri sobe i dve kuhinje čija je vrednost procenjena na 3394 forinte. Tokom vremena ova zgrada je više puta obnovljana i prepravljana. Proširena je 1803. kupovinom kuće Dimitrija Mijatovića. Zaslugom Marije pl. Stanisavljević i trgovca Marka Popovića dozidan je sprat 1841, tako da je sa novodobijenim prostorom omogućen smeštaj sto bolničkih kreveta. Bolnica nije stradala 1849. godine, a  i pored sprovedene preadaptacije za novu namenu u osnovnom korpusu ostala je neizmenjena.

Jednospratna zgrada je izduženom pravougaonom osnovom postavljena na uličnu regulaciju. Uz desnu bočnu stranu je kratka ograda sa dva masivna stupca, na prolazu ka Trgu Marije Trandafil. U zaleđu je dvorište omeđano visokim zidom sa monumentalnom baroknom kapijom, gde se graniči sa portom Nikolajevske crkve. Na fasadi iz Ulice Đure Jakšića je niz od jedanaest osa prozora u malterskim okvirima i ravno obrađene površine, bez dekoracije. Na soklu nema podrumskih otvora, fasada je bez kordonskog venca a na tavanskom nadzitku izostali su otvori. Ulaz, postavljen na desnu bočnu fasadu, vodi u hol sa dugačkim hodnikom ka dvorištu i prostorijama u nizu prema ulici. Na sredini prizemlja je stepenište za sprat. Pruska kapa, kao svodna konstrukcija nad prizemljem, autentični je graditeljski sloj iz vremena proširenja i nadogradnje objekta. Na dvorišnom zidu su polukružni otvori.

Na masivno zidanoj kapiji sa polukružnim ulazom su jednostavni plitki pilastri, profilisani luk sa završcem, a iznad horizontalno postavljena ploča na kojoj je dominantna atika barokne konture, flankirana volutama. Identične volute, samo nešto većih dimenzija, postavljene su i na zidanu ogradu i prislonjene uz gornji deo kapije. Drvena krila izvedena letvama u karakterističnom slogu i luneta u radijalnom, moguće da su vremenom menjani.